Humus

Jeste li već probali humus?

Ako jeste, pa vam se ne dopada, onda ništa. Ako jeste, pa vam se dopada, onda superiška.

A ako ste kao ja, onda možda nikad niste hteli da probate to, zato što se to zove kao nešto što jedu gliste i konoštip, a ne ljudi. Mislim, obično se ne ustručavam da probam novu hranu. Mozak –  može, brizle – daj vamo, ali granica negde mora da se povuče. Ok sad već izmišljam gluposti.  Nisam tolko povukla granicu kolko mi nije pao šaka. A onda mi je jednom pao šaka, u Šavarma baru i momentalno sam se očarala.

Toliko sam se očarala da je uskoro izdatak za humus postao ozbiljna stavka u mom prehrambenom budžetu i onda se rešenje samo nametnulo: napraviću svoj.

A onda je nastupilo pretraživanje recepata i mukotrpni proces pokušaja i pogrešaka. Ne bi se baš reklo da je teško da se napravi humus, samo se samelju leblebije, leba mu, ali je malo potrajalo dok konačno nisam bila zadovoljna. Sad jesam, sad ćete i vi da budete.

Potrebno vam je:

1 šolja (oko 200g) nauta (suvih leblebija)

100g tahinija (susam paste)

2 čena belog luka

3 kašike maslinovog ulja

sok od pola limuna

1 ravna kašičica soli

malo sveže mlevenog bibera

pola vezice peršuna

na vrh noža kima (vidi dole)

Ova količina je dovoljna da blender može sve da samelje odjednom bez problema. Ako ćete da duplirate meru može, ali onda morate da meljete na dva puta, a posle morate sve još jednom lepo da promešate da bi bilo ujednačenog ukusa i teksture. Ali nije to neki problem, nego samo sam htela da vam kažem da se ne zeznete kao neki, pa da probate da odjednom sameljete duplu meru. Pa ni tamo ni ovamo.

Elem.

Naut lepo operite i potopite u hladnu vodu.

Vidite kako izgleda da ga ima mnogo malo. Ali on će posle dosta da nabubri. To objašnjava zašto mi je uvek čudno u stomaku kad se najedem leblebija.

Ostavite da prenoći. Evo šta im se onda desi.

(ne promeni im se boja, to je do fotografije. nego na količinu mislim)

Časna reč, to je ona ista količina. Još jednom prospite vodu, sipajte novu i stavite da se kuva. Nemojte da solite.

Ne treba da vri ovoliko, nego samo blago da struji u poklopljenoj posudi, kao kad kuvate pasulj. Povremeno skinite ovu penicu ako se pojavi.

Neka se kuva jedno pola sata, 45 minuta. Znaćete da je gotovo kada zrnce bude moglo lako da se spljeska prstima.

Ostavite da se malo prohladi. To mora jer mlevenje vrelih stvari predstavlja bezbednosni rizik. Kad se prohladi sipajte sav naut i jedno 3/4 šolje vode u kojoj se naut kuvao u blender. Ostatak vode sačuvajte za svaki slučaj.

Zajdno sa nautom stavite i 2 čena belog luka. Možda izgleda kao malo na ovu količinu, ali nije.

Mislim, znate vi mene, mnogo volim da stavim barem duplo više belog luka nego što to bilo koji recept propisuje, ali leblebije su tako neodlučnog ukusa da poprime sve što ih dotakne. Ne valja kad beli luk preuzme. Dobije se onaj šmek posne slave.

Sad sve to sameljite u fini pire. Ako zapne malo promešajte kašikom. Ako mnogo zapne, dodajte još vode.

Valjda se vidi tekstura? Kao malko ređi krompir pire.

U pire dodajte  tahini (promešajte prvo, uvek se na vrhu tegle izdvoji ulje), limunov sok, ulje, so, biber i peršun.

I kim. Ali ne onaj normalni kim što se stavlja na kiflice nego neki mleveni.

Sad imaju ovi Premia začini razni, ružna su pakovanja, ali baš ima koječega. I ima da se kupi običan kim, to se zove caraway seeds, a ima i ovaj mleveni, on se zove cummin. E pa njega stavite. Ali skroz malo, baš na vrh noža jer će u suprotnom mnogo da izdominira i to na čudan način. Evo ovde se na sličici vidi koliko sam ja stavila. Ovo malo braon pored soli, na 3 sata.

Može da se desi da blender neće da krene, u tom slučaju opet promešajte kašikom.

Meljite dok ne postane ujednačeno, izručite u plastičnu posudu, lepo umotajte celofanom tako da nema vazduha da se ne suši  i to bi bilo to.

Jedite čim se dobro ohladi. Ko hoće može da doda još malo limunovog soka, stvar ukusa.

Tradicionalno se koristi kao prilog uz falafele i slične specijalitete, ali je kao umak još bolje.

Neko voli da pre služenja zalije humus maslinovim uljem, ali ne vidim zašto. Ali zato insistiram da ga služite uz štapiće od raznog povrća. Zato što lepo izgleda i zato što je ukusno i na kraju, hajde, zato što je zdravo.

Posan je, pa je zgodan sad kad dođu posne slave, a i bez glutena je, ja mislim. Nikad ne može čovek da bude siguran oko tog glutena.

Verzija za štampu