Kineski sos od đumbira i mladog luka

Ima već skoro 3 meseca kako nismo imali ništa kinesko ovde.

Priznajte da vam nedostaje. Ja priznajem.

Uvek me nervira to što su koreni đumbira toliki koliki su i onda ga kupim za neko jelo i, koliko god se trudila, nikad ga ne iskoristim do kraja. E otkako pravim ovaj sos ne bacam sparušene korenčiće iz frižidera nego ih iskoristim dok su još sveži.

Osim toga, oni koji su probali ovaj sos kažu da nikada više ne morate da budete gladni, sve dok imate teglicu u frižideru. Ja se slažem.

Ne izgleda nešto poslebno lepo, ali pokušajte, napravite ga kad budete imali višak đumbira u kući.

.

Potrebno vam je:

30g đumbira (komad oko 5cmx3cmx3cm)

2-3 mlada luka (zavisi koliki su, zapreminski treba da ga ima 3-4 puta više od đumbira)

1.5 kašičica soli

1/2 šolje ulja

.

Kao i kod većine kineskih stvari, nisu to baš najpreciznije mere. Pokušajte ovako prvi put, pa posle vidite da li biste nešto menjali.

Oljuštite đumbir i stavite ga u secka.

Ako nemate secka, možda je vreme da razmislite o kupovini jednog. Možda zvučim kao onaj dasa iz “Kuvati srcem”, ali stvarno je korisna spravica, barem kod mene. Pribojavala sam se da će biti jedan u nizu kuhinjskih aparata koji bez veze stoje u nekom zabačenom delu ormara ali nije. Ponosno stoji na radnoj površini.

Iseckajte đumbir sitno, ali pazite da ga ne pretvorite u kašu.

Sipajte ga u šerpu. Važno je da ta šerpa ima malo više ivice, tj da zapreminski bude veća od litra, videćete i zašto.

Isecite i luk na krupne komade pa i njega ubacite u secka.

Nemojte zajedno da ih seckate jer je đumbir tvrđi pa vam komadići neće biti isti.

Stavite i luk u onu šerpicu

posolite i promešajte.

Mešavina bi trebalo da bude dobro slana, za nijansu preslana jer em će posle da dođe i ulje, em sve to i treba da bude malo intenzivnijeg ukusa jer će se koristiti kao začin.

Stavite ulje da se greje. Ne bi bilo loše da koristite šerpicu sa dugom drškom, videćete zašto.

Ovo je malo nezgodan deo. Svuda vam piše da ulje nikad ne bi smelo da bude toliko vrelo da počne da se puši, a ovaj recept zahteva upravo toliko vrelo ulje. Mnogi kuvari nađu solomonsko rešenje pa kažu “zagrejte ulje tik do pre nego što počne da se puši”, ali to nije fer, kako čovek da zna šta će sledeće da se dogodi.

Ja gledam i čim vidim prvi dimčić, već kao strujanje vazduha, smatram da je gotovo.  Valjda ništa neće da mi bude.

Elem, kad odlučite, kako god odlučili, da je ulje dovoljno vrelo, treba da ga sjedinite  sa lukom i đumbirom.

Samo sipajte ulje u onu duboku šerpu.

E sad, ja sam propustilia trenutak, jer ne traje dugo, ali sad se pazite. Ulje treba da zacvrči baš jako i da se puši i prska na sve strane. Vide se tragovi u vidu zamagljene šerpe i komadića luka koji je umalo iskočio, ali sami trenutak nije dočaran. Zato sam vam rekla da uzmete dublju šerpu za povrće i šerpu sa dugom ručkom  za ulje, ili barem obucite nešto sa dugim rukavima. Ozbiljno.

Ako ne počne da cvrči čim prva kap ulja dodirne povrće – nije dovoljno vruće.

Promešajte lepo.

Kad se ohladi sipajte u teglicu i stavite u frižider.

Sad se možda pitate šta da radite sa sosom kad ste ga već napravili.

Možete staviti malo u bilo koje kuvano jelo koje nije baš masno/slano/ukusno. Kupovni pasulj prebranac npr.

Možete njime prelivati mladi sir, za puniji ukus.

Tikvice, za bilo kakav  ukus.

Piletinu ili ribu.

Na kraju krajeva, možete i ovako, ali da ne kažete nikome da ste videli od mene:

Znam šta sad mislite, to je apdejtovana verzija masti i hleba. I sigurno Kinezi nisu to tako zamišljali. Nemam ništa u svoju odbranu.

Samo probajte i biće vam jasno.

Verzija za štampu