Pica od karfiola

Dođe tako maj i prođe, lipe mirišu, dud zri, a vi shvatite da ništa više od letnjeg ne možete da obučete.
Onda kažete nešto kao, gotovo je, od sad više ne jedem. Onda za 2 sata shvatite da ipak mora da se jede, samo eto, ne mora pica, pasta i to.
Onda za 2 dana shvatite da vam se mnogo jede pica.

E ako vam se ovakve stvari dešavaju, ovo je za vas.
(i za sve one koji iz bilo kog razloga  izbegavaju brašno, ne jedu taj gluten ili hoće da jedu više povrća, a ne vole. i za one koji se još uvek plaše da prave testo, jer je mnogo lako)

(za one koji iz istih ovih razloga pate zbog nedostatka paste, biće za koju nedelju)

Elem, nije ružno kao što zvuči, iz nekog razloga koji meni nije dato da razumem od karfiola ispadne više nego pristojno testo. Kad sam ovo pravila prošle godine ukus je bio OK, ali struktura nije bila dobra – testo se raspadalo i moglo je da se jede samo viljuškom i nožem a ja takvu picu ne priznajem pa nisam htela ni da delim recept. Sada je taj problem razrešen, videćete i kako.

Potrebno vam je:

1 velika glavica karfiola
1 jaje
1/3 šolje sira (oko 30g, 2 kašike, nije mnogo važno jer ni sve glavice karfiola nisu iste)
1 kašika origana
so, biber
nadevi po želji

Od ove količine sastojaka ispadne prilično mala pica: 25x25cm i dosta tanka. Ako hoćete da pravite veliku picu u velikom plehu od šporeta, duplirajte meru.

Stavite oko litar vode da proključa i uključite rernu da se greje na 200-220 stepeni. Ja sad imam mnogo glup šporet pa nisam sigurna oko tih stepeni.

Karfiol naseckajte na cvetiće

i usitnite u secku.

Moj je secko mali, ali ko ima one super čopere ovaj deo posla je gotov za čas.  To je ujedno i najveći posao.

Ubacite karfiol u kipuću vodu i kuvajte kratko, 3 minuta možda.

Sad je karfiol potrebno procediti i ovo je korak koji razdvaja picu koja se raspada i ne može da se jede rukama od prave pravcate pice. Dakle, ako vam je tako lakše, možete najveći deo vode odstraniti pomoću cediljke.

Cediljku možete i da preskočite, nego da sav sadržaj šerpe izručite u čistu krpu ili gazu. Nisam to slikala, krpu sam prvo stavila u vanglicu da se ne bi napravio neki haos. Probajte jedno-dvaput pa vidite kako je vama lakše.  I onda pristupite onako kako je Marko pristupio suvoj drenovini.

Samo surovo, nećete verovati koliko vode tu izađe.  I pazite ruke, stvari sa šporeta znaju da budu vrele.
Ako ste lepo iscedili ispašće ovako nekako, kao sir.

Dodajte jaje, sir, so i začine. Ne izbegavajte origano, mislim da on i sir pokrivaju ukus karfiola.

Izmešajte varjačom.

I to bi bilo to testo. Istresite testo u pleh postavljen papirom i rukama ga rastanjite.

Na početku će možda da deluje čudno, ali oblikuje se baš lepo. Vodite računa, za razliku od pravog testa koje narasta, ovo testo se pri pečenju stanjuje, nemojte da preterujete u tanjenju.

Do sad vam se rerna možda zgrejala pa ga ubacite. Ako vam je testo tanko kao moje, biće dovoljno 20  minuta. U međuvremenu pripremite nadev po želji.

Kako vam izgleda? Već deluje jestivo.

Vreme je za nadev. To sad radite kao za običnu picu.

Vratite u rernu dok se sir ne otopi.

Pica je ukusna i hladna i topla, ne raspada se, ne miriše toliko na karfiol i uopšte, nema ni jedne patnje koju čovek očekuje kad mu se pomene pica od karfiola.

E sad, ove pice čovek može da pojede dosta više nego tradicionalne. Ne mogu da se odlučim da li je to dobra ili loša stvar, samo sam mislila da podelim to sa vama.

Verzija za štampu